Piskavica je poznata od davnina kao lek za mnoge bolesti. U vreme vladavine kineskog cara Šinonga oko 3700. p. n. e. koristili su je kao sredstvo za rastvaranje tvrdokorne sluzi. Vremenom se širila preko Indije do Egipta, gde se koristila za lečenje opekotina. Za njen dolazak u Evropu zaslužni su bili u Grčkoj Hipokrat i Katon stariji i benediktinski monasi. Karlo Veliki je naredbom o uvozu proširio piskavicu po nekadašnjoj franačkoj državi. Preporučivao ju je i Kneip za lečenje oteklina i čireva. Raste na Sredozemlju, a ima je i u Srednjoj Aziji. Uzgaja se u hladnijim delovima Evrope, a samoniklo raste po proplancima, livadama, uz polja, nasipe i sl. Jednogodišnja je zeljastabiljka koja naraste do 50 cm visine. Ima valjkastu stabljiku, razgranjenu u gornjem delu, na kojoj se nalaze trodelni listovi po obliku slični detelini. U pazuhu listova razvijaju se pojedinačno ili po dva zajedno, cvetovi žute ili ružičastobijele boje. Plod je mahuna dugačka od…

Bogate su vitaminom C, štite naš imunitet u sezoni prehlada, pomažu nam u održavanju vitke linije i pri tome su jako ukusne. Naravno, reč je o mandarinama, a zašto ih svakodnevno konzumirati pročitajte u nastavku. 1. Mandarina za vitku liniju Kao idealna namirnica za jačanje imuniteta i vitku liniju preporučuje se i mandarina koja je sastavom slična pomorandži: obiluje vitaminima C i A, folnom kiselinom i kalijumom, a tu su i vitamini B grupe, kalcijum, magnezijum, cink, bakar i gvožđe. 2. Snižava loš holesterol Istraživanja su pokazala da kora mandarina sadrži hranjiva jedinjenja koja efikasno snižavaju “loš holesterol”, objavljeno je u časopisu Diabetes. 3. Sprečava gojaznost Naučnici sa Univerziteta Zapadni Ontario otkrili su kako hranjiva materija skrivena u mandarinama sprečava gojaznost, nudi zaštitu od dijabetesa tipa 2 i ateroskleroze. Reč je o bolestima koje su odgovorne za pojavu srčanog, ali i moždanog udara. 4. Idealne za pripremu obroka Mandarina je namirnica koju možete da koristite i u raznim jelima, pogotovo svežim voćnim salatama. Sok mandarine možete…

Kestenje pretežno raste u južnom delu Evrope i na Sredozemlju, a u pojedinim zapisima se navodi da je jedna od prvih namirnica koju su ljudi konzumirali. Osim lepog ukusa kesten je jako zdrav i ima brojne prednosti u odnosu na ostalo voće, ne sadrži gluten pa se od njegovog brašna mogu praviti brojna jela što posebno pogoduje osobama osetljivim na njega. 5 razloga zašto češće treba da jedete kesten: 1. Namirnica koja zasićuje 100 grama pečenog kestena ima oko 245 kalorija, pa se iz tog razloga ovi plodovi nazivaju namirnicom visoke energetske vrednosti. Zanimljivo je da se kalorijska vrednost udvostručuje njegovom termičkom obradom, odnosno povećava se količina belančevina i ugljenih hidrata u plodu. 2. Namirnica za režim ishrane bez glutena Više od četrdeset odsto kestena čini skrob, zbog čega je pogodan za pripremu pirea, supa, i drugih slatkih i slanih jela. S obzirom na to…

Bosiljak je začin koji ima fantastičan uticaj na zdravlje i organizam. Ublažava prehladu, doprinosi zdravlju srca, bubrega, očiju i zuba, a pomaže i u lečenju raka. Ublažava simptome prehlade Budući da bosiljak ima antibakterijske osobine, lišće bosiljka je efektno u lečenju upala i temperature. Skuvajte lišće bosiljka u čaju i polako pijte. Leči upaljeno grlo Ako imate upalu grla, dobro je grgljanje mlake vode u kojoj je bio potopljen bosiljak. Delovaće protivupalno i olakšati simptome upale. Doprinosi zdravlju srca Unosom bosiljka u organizam smanjuje se nivo holesterola i smatra se jednim od najboljih začina za srce. Smanjuje rizik od srčanog udara i kardiovaskularnih bolesti. Poboljšava rad bubrega Bosiljak jača bubrege i odličan je u borbi protiv kamena u bubregu. Leči infekcije u ustima Infekcije i čirevi koji se mogu pojaviti u ustima je dobro u prvu ruku lečiti žvakanjem listova bosiljka. Ublažava otok Namažite kašičicu paste od bosiljka na otok od uboda insekta. Održava zdravlje zuba Za one koji…