Zašto i kako treba da jedete šargarepu

Kako i zašto treba da jedete rogač

Kako i zašto treba da jedete rogač

Rogač (Ceratonia siliqua) je plod drveta u obliku mahune sa semenkama tamno smeđe boje, prijatnog i slatkastog ukusa koji podseća na čokoladu. U Starom Egiptu, rogač se koristio kao zaslađivač i digestivni suplement. Tokom građanskog rata u Španiji, rogač se koristio u borbi  protiv gladi i neuhranjenosti. Rogač – hranljivi sastav : Bogat je vitaminima A, B1, B2, B3, B6, B9, C i E. Zbog svojih funkcija pomenuti vitamini potpomažu  pravilan metabolizam, grade tkiva i omogućavaju telu da bolje koristi energiju ugljenih hidrata, proteina i masti Od minerala sadrži gvožđe, bakar, mangan, selen, cink, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum i kalijum. Oni utiču na balans tečnosti u organizmu, dobar digestivni proces, na rast ćelija te štite kosti, membrane i organe. Takođe, isti učestvuju u prenosu nervnog impulsa, stimulišu fizičku izdržljivost i transport kiseonika. Ovi minerali još održavaju energetski balans i…

Zašto i kako treba da jedete lubenicu

Zašto i kako treba da jedete lubenicu

Lubenica nije samo ukusno voće koje osvežava i hidrira tokom vrelih letnjih dana, nego je i voće puno hranljivih materija. Lubenica sadrži vitamine A i C, minerale kalijum i magnezijum, kao i antioksidante poput karotena i likopena. Sadržaj antioksidanata raste sa zrelošću lubenice. Evo šta sve treba da znate kako biste uvek izabrali najbolju lubenicu: Kako prepoznati zrelu lubenicu Težina je jedan od znakova da li je lubenica dovoljno zrela. Upoređujući dve lubenice iste veličine, zrelija će biti ona koja je teža. Zrela lubenica sadrži oko 90% vode. Drugi znak dobre zrelosti lubenice je žuti krug na donjem delu (na kom je ležala). Još jedan način koji odaje zrelost lubenice je odjek koji se čuje posle udarca rukom po njoj. Lubenica i zdravlje Ona je veoma dragocena za naše zdravlje, sadrži vitamine A i C, minerale kalijum i magnezijum,…

Crni luk: „začin“ koji čuva zdravlje

Crni luk: „začin“ koji čuva zdravlje

Zbog biljnog hormona glukokinina, koji deluje slično insulinu, preporučuje se dijabetičarima. Sumpor u njemu, koji nas tera da plačemo dok ga seckamo, deluje protiv upala. Najzdravije je kada se crni luk jede sirov, jer lekovita svojstva prženjem i kuvanjem se značajno umanjuju, pa je u svežem stanju idealan sastojak raznih salata. Bez crnog luka (Allium cepa) boravak u kuhinji je gotovo nezamisliv. Ova lukovičasta biljka pokrivena crvenim, belim ili violet obojenom ljuskom potiče sa prostora srednje Azije. Podaci ukazuju na to da je gajena pre 6.000 godina u Mesopotamiji i Egiptu. Lako se prilagođava različitim tipovima zemljišta, mada najbolje uspeva na rastresitom i ne previše humusnom tlu. Osim što poboljšava ukus različitim jelima, crni luk je kroz vekove potvrdio i brojna lekovita svojstva. Stari Sloveni su ga nazvali “lek za sedam bolesti”, a u savremenoj fitoterapiji ističe se…

Za ova magična svojstva biljnih začina još niste čuli

Zašto i kako treba da jedete papriku

Zašto i kako treba da jedete papriku

Paprika je jedna od omiljenih namirnica naše kuhinje. Koreni paprike ipak, mnogo su dalji. Ona vodi poreklo iz centralne i južne Amerike. Kolumbo  ju je doneo u Evropu 1493.godine. „….Išli smo u Afriku, da sadimo papriku, znate, onu žutu, finu, ali ljutu……..“ Nema deteta na teritoriji naše zemlje koje nije barem jednom čulo ovu pesmu Ljubivoja Ršumovića. Pošto joj plod raste iz cveta i sadrži semenke, zvanično, paprika je voće. Postoji veliki broj različitih vrsta paprika koje se razlikuju po obliku, boji i veličini. Neke su ljute, druge slatke, različitih boja, od zelene i narandžaste do žute i crvene. Zelena paprika koja se nalazi u prodaji  je u stvari nedozrela i konačnu boju dobija po sazrevanju. Crvena paprika je  slađa jer je potpuno zrela, čime unekoliko dobija na kalorijskoj vrednosti. Sve vrste paprika  su odličan izvor vitamina A…

Zašto i kako treba da jedete šljive

Zašto i kako treba da jedete šljive

Prvi pisani podaci o šljivi potiču još iz stare Grčke (370-286 godine pre nove ere). Smatra se da je u prvom veku nove ere preneta u Rim, i da je još tada bilo znano preko 300 raznih vrsta šljive. Kod nas je bila poznata od samog doseljavanja naših predaka u ove krajeve. U našu zemlju je preneta preko stare Grčke. Početkom 19.veka je počelo intenzivno gajenje šljive u evropskim zemljama. Naše podneblje je izuzetno pogodno za gajenje šljive i strah naših voćara često nije da šljiva neće roditi, već da će preobilan rod izlomiti grane. Na neki način, šljiva sa nasmejanim brkatim seljakom pored nje je i simbol Srbije. U domaćinstvu se od šljive prave pekmezi, džemovi, kompoti, a nadaleko je poznata šljivovica-rakija. Ukoliko se šljiva zamrzava, najbolje je izvaditi košticu da bi se zadržao svojstven joj ukus….

Zašto i kako treba da jedete breskve i kajsije

Zašto i kako treba da jedete breskve i kajsije

Ovo je period kada na pijacu polako pristižu breskve i kajsije. Na našu žalost, i breskve i kajsije imaju kratku sezonu tokom koje se može uživati u osvežavajućem ukusu breskvi, a slatkastom ukusu kajsija. Dijana Radetić, nutricionista i mama, navodi koje su dobrobiti ove dve vrste voća: Breskve i njihov uticaj na zdravlje Breskve se gaje vekovima. Prvi put su kultivisane u Kini, gde se smatraju simbolom besmrtnosti i prijateljstva. Razlozi zbog kojih breskve treba da su često na trpezi tokom njihove sezone: Breskve su idealno voće u borbi protiv gojaznosti. Jedna breskva sadrži između 35 do 50 kalorija i ne sadrži masti. Čuvaju zdravlje kože. Zbog vitamina A i C, breskve pomažu u regeneraciji ćelija kože, zbog čega se koriste u kozmetičkoj industriji. Breskve pomažu u borbi protiv anksioznosti. U Mađarskoj, breskve smatraju “voćem smirenosti”. Pomažu u sprečavanju nastanka karcinoma….