Da li BACAMO PARE? Superhrana je marketinški trik: Borovnice nisu bolje od šljive, makadamija od domaćeg oraha, a batat od belog krompira

Bez obzira na to ko ih izdaje, smernice za unapređenje zdravlja i prevenciju bolesti univerzalno preporučuju dijete koje se u velikoj meri zasnivaju na voću, povrću, zrnevlju, mahunarkama i orašastim plodovima.

superhrana

Američke smernice za ishranu takođe preporučuju namirnice pune „proteina“ – nešto što ima naziv superhrana. Zrnevlje, mahunarke i orašasti plodovi su dobar izvor proteina, ali „proteini“ se koriste da označe ishranu sa niskim sadržajem masnoća, posnim mesom i ribom. Preporučeni načini ishrane uključuju sve ove namirnice, relativno neobrađene, sa minimalnim dodavanjem soli i šećera. Takvi obrasci obezbeđuju hranljive materije i energiju u proporcijama koje zadovoljavaju fiziološke potrebe, ali i smanjuju rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i drugih hroničnih bolesti.

Prema rečima nutricioniste Branke Mirković nijedna hrana pojedinačno ne čini zdravu ishranu.

– Zdrava ishrana sadrži široku paletu hrane u svakoj od preporučenih kategorija i u izbalansiranim količinama. Pri tome je veoma važan i način pripreme. Ako zdrave namirnice prepržimo, pohujemo, prekuvamo onda one nište ne vrede – ističe nutricionista.

Neobrađena hrana, hrana koju nam daruje zemlja, drveća ili životinje je po definiciji zdrava. Zašto bi onda proizvođači određene hrane kao što su na primer brusnice, kruške, avokado ili orah finansirali istraživanje koje ima za cilj da dokaže da ove određene namirnice, radije od voća, povrća ili orašastih plodova uopšte, imaju posebne zdravstvene prednosti? Marketing, naravno. Svaki proizvođač hrane želi da poveća prodaju. Zdravlje garantuje prodaju. FDA zahteva istraživanje kako bi podržao zdravstvene tvrdnje i u velikoj meri daje prednost studijama koje uključuju ljudske subjekte, a ne životinje.

– Marketinški se preuveličava korist jedne hrane i odnosu na drugu. Recimo, domaća šljiva ima slične nutritivne vrednosti kao i borovnica, naš domaći orah je broj jedan u svetu, konzerva sardina menja jednu šniclu lososa, a batat ima istu nutritivnu vrednost kao i beli krompir, čak je beli krompir bolji jer sadrži manje skroba. I onda ljudi misle da je zdrava hrana skupa. Nije, već ono što se marketinški plasira kao zdrava hrana. Postoji i negativna reklama. Do skora smo bili bombardovani tekstovima o štetnosti jaja. Jaja podižu holesterol, ali dobar holesterol, koji i treba da bude podignut. Dva jaja menjaju šniclu, a jaja su relativno jeftina i zato se, pored ostalih dostupnih namirnica, nalaze na negativnoj listi – kaže Mirković.

Sve ovo objašnjava peticiju Rojal Havaian Makadamia Nats upućenu FDA u 2015. godini da im se dozvoli da u reklami mogu da kažu da svakodnevno jedenje makadamija oraha, zajedno sa zdravom ishranom, može da smanji rizik od srčanih bolesti. U peticiji na 81 strani se navodi nekoliko studija sprovedenih na ljudima, od kojih je jedna finansirala kompanija Heršej, koja prodaje čokoladne makadamije. FDA je odlučio da dozvoli kvalifikovanu zdravstvenu tvrdnju za makadamije sa ovim preciznim tekstom: „Podrška, ali ne i konačna istraživanja, pokazuju da jedenje 40 grama dnevno makadamija oraha, kao deo ishrane koja ima nizak nivo zasićenih masti i holesterola i ne rezultira u povećanom unosu zasićenih masti ili kalorija može smanjiti rizik od koronarne bolesti srca. „Može li ova glomazna, nezgrapna i kruta izjava da pomogne u prodaji makadamija? Definitivno, uz malo pomoći od strane medija: „Jedite orahe, ljudi! FDA proglasila makadamija orahe za hranu koja je dobra za srce.“

Superhrana nije lek. Pitanje da li jedna hrana ima posebne zdravstvene prednosti prkosi zdravom razumu. Ljudi ne jedu samo jednu hranu. Jedemo mnogo različitih namirnica u kombinacijama koje se razlikuju od dana do dana, čime obezbeđujemo potrebne hranljive materije našem organizmu. Ali kada su u pitanju marketinški imperativi, prodavci žele da istraživači tvrde da su njihovi proizvodi „superhrana“, što je nutricionalno besmislen izraz. „Superhrana“ je koncept oglašavanja.

Ali šta nije u redu sa promovisanjem koristi zdrave hrane? Zar ne bi bilo bolje da je jedemo više? Da, bilo bi, ali mnoge studije finansirane od strane proizvođača su pogrešne. Rezultati ovih istraživanja ukazuju da će ljudi koji jedu određenu hranu biti zdraviji i da mogu zaboraviti na sve ostale namirnice u svojoj ishrani. Istraživanje namenjeno rastu marketinga pokreće pitanja o pristrasnosti u tumačenju, može da stvori reputacione rizike za istraživače i loše odražava integritet nauke o ishrani. Takođe pokreće pitanja o ulozi vladinih agencija u promovisanju istraživanja o određenoj hrani i njihovim zdravstvenim prednostima zasnovanim na tom istraživanju.

Tako recimo kada je reč o najpoznatijoj zdravoj hrani na svetu, borovnicama, marketinški stručnjaci su se fokusirali na to što one sadrže najviše antiokidanata od sveg voća. Kada je Trgovinsko udruženje Divlje borovnice iz Severne Amerike, usled poboljšanja tehnika proizvodnje, proizvelo značajno više borovnica naišli su na problem da ih prodaju. Uz pomoć marketinških stručnjaka osmislili su tvrdnju da njihove sveže zamrznute divlje borovnice imaju dvostruko veću količinu antioksidanata od standardnih borovnica. Njihove divlje borovnice su tako plasirane kao potencijalni saveznik za zaštitu od bolesti kao što su rak, srčana oboljenja, dijabetes i Alchajmerova bolest. Ovo je napravilo čudo za industriju divljih borovnica Mejna.

Istina je da su borovnice plodovi kao i svi drugi – nije superhrana. Njihovi antioksidanti se mogu suprotstaviti štetnom delovanju slobodnih radikala u organizmu, ali u istraživanjima se nije pokazalo da antioksidativni suplementi smanjuju rizik od oboljenja, a ponekad se pokazalo čak da uzrokuju štetu. USDA više ne objavljuje podatke o nivoima antioksidanata u hrani „zbog dokaza da vrednosti koje pokazuju antioksidativni kapacitet nemaju značaj za efekte specifičnih bioaktivnih jedinjenja, uključujući polifenole na ljudsko zdravlje.“ Američki nacionalni centar za komplementarno i integrativno zdravlje ocenjuje da antioksidanti nemaju posebne pogodnosti. Ljudi koji jedu više voća i povrća imaju manji rizik od hroničnih bolesti, ali niko zapravo ne zna da li je ovo zbog antioksidanata, drugih sastojaka hrane ili načina života.

Borovnice, kao i svako drugo voće i povrće, imaju jedinstvenu kombinaciju antioksidanata. Pa šta? Da li je jedno voće, povrće ili orah bolji za vas od drugog? Odgovor zavisi od svega drugog što jedete ili činite. Ljudi čija se ishrana uglavnom sastoji od biljaka su zdraviji. Raznovrsnost u unosu hrane i balansu kalorija su osnovni principi zdrave ishrane. Svo voće, povrće i orasi imaju vitamine, minerale, vlakna, antioksidante i druge komponente koje zajedno podstiču zdravlje. Ako smo dovoljno srećni da imamo izbor, možemo jesti ono koje volimo.

superhrana
Komentari
Нема коментара

Nazad na Katalog