LCHF – Zdrava ishrana bez gladovanja

Svi koji duže vreme primenjuju LCHF princip ishrane tvrde da to nije dijeta već način ishrane i da nema sličnosti ni sa jednim drugim režimom ishrane jer kod ovog nema gladovanja. Na engleskom diet zna­či ishrana, a kod nas se dijeta uglavnom odnosi na speci­jalan, restriktivan režim, čiji je cilj mršavljenje ili lečenje određenih bolesti.

Naziv LCHF dolazi od Low Carb Higt Fat, što znači manje ugljenih hidrata – više masnoće, a takav režim po­drazumeva ishranu u kojoj se ograničava unos ugljenih hidrata, to jest šećera i skorba, i povećava unos prirod­nih masnoća. Izbegavaju se rafinirana biljna ulja i osta­le industrijske prerađevine koje su prepune veštačkih, štetnih hemikalija. Ovakav princip ima najviše sličnosti sa ishranom naših predaka, kojoj smo genetski prilago­đeni i koja je optimalna za dobro zdravlje i očuvanje nor­malne telesne težine.

LCHF je način razmišljanja i života, globalni pokret koji se sve više širi u razvijenom svetu, jer je reč o izvor­noj ishrani kakva je korišćena nekada davno, pre masov­ne proizvodnje i industrijske prerade.

Suština je da se ničega ne odričemo, nema gladovanja, a kalorije se ne broje. Jedemo do osećaja sitosti, ali bira­mo namirnice, što znači da se izbegavaju proizvodi bo­gati ugljenim hidratima, hleb, testenine, pirinač, krom­pir i proizvodi od žitarica. Poželjna hrana je meso, riba, jaja i povrće koji se pripremaju sa prirodnim masno­ćama kao što su puter, svinjska mast, hladno preso­vano kokosovo i maslinovo ulje.

LCHF ne znači da se konzumira više mesa nego u standardnoj ishrani, već se jede više ra­zličitog povrća i prirodnih masnoća koje daju energiju i dugotrajniji osećaj sitosti, tako da se količinski jede manje, ali je osećaj sitosti veći. Hrana pripremljena na mastima je blagotvorna jer telo ne traži glukozu i prirodno se prebacuje na iskorišćavanje masnoće za energiju.

Ograničavanjem unosa ugljenih hidrata ne izazi­va se podizanje nivoa šećera u krvi, kao kod ishrane bogate šećerom i skrobom. Nivo šećera u krvi ostaje stabilan, što snižava vrednost insulina u krvi, a time povećava trošenje masnoće za energiju. Insulin je vrlo važan i nezamenljiv, a visok nivo ovog hormona u krvi izaziva taloženje masnih zaliha, ali i druge oz­biljne poremećaje u organizmu i bolesna stanja. Ishra­na, na bazi ugljenih hidrata usled delovanja insulina, primorava telo da proizvodi masnoću i onemoguća­va njeno trošenje. Insulin sprečava proizvodnju lipa­ze, enzima potrebnog za sagorevanje masnoće i time sprečava organizam da troši spremljenu masnoću, što mršavljenje čini nemogućim.

Ne treba se bojati zasićenih masti životinjskog porekla, jer tvrdnja da su one nezdrave zasnovana je na zabludi.

Umesto klasičnih priloga jelu, kao što su krom­pir, testenine i pirinač, jedite povrće, pečeno, prženo, dinstano, kuvano i sirovo, uvek sa dosta masnoće jer je tako ukusnije i hranljivije, a povećava osećaj sitosti.

LCHF ne znači da treba jesti više proteina ili mesa. Kalorije iz ugljenih hidrata se nadoknađuju onima iz masnoće, a ne iz proteina. Kako nutritivno bogate na­mirnice daju sve što je telu potrebno, tako se sa znat­no manjom količinom hrane postiže zadovoljavajući osećaj sitosti. LCHF znači da se jede manje, a zapra­vo se više utoli glad.

Posle nekoliko nedelja naučićete da slušate svoje telo i shvatićete da se i sa manjom porcijom hrane, zahvaljujući većoj količini masnoće koja je hranljiva i zasitna, i u odsustvu šećera i skroba, koji pobuđuju apetit, osećate zdravi i siti. Uzimajte konkretne obro­ke i ne grickajte između njih. Jedite kad ste gladni, ali slobodno preskočite obrok ako ne osećate glad.

Namirnice koje bi trebalo izbegavati 

Šećer, slatkiši, sokovi i ostali zaslađeni napici, kola­či, keks, peciva. Voćni jogurti, pahuljice, musli i slič­ni proizvodi

Žitarice i mahunarke.

Testenine, hleb, proizvodi od brašna i žitarica, krompir, čips, kokice, pirinač.

Margarin.

Kupovni suhomesnati proizvodi koji sadrže he­mijske dodatke, konzervans E250 (nitrite) i šećer.

Sve vrste ulja koje se nazivaju jestivo ulje, ku­kuruzno, sojino, suncokretovo.

Pivo, koje je tečni hleb.

Slatko i sušeno voće.

 

Dodatne namirnice

Punomasni mlečni proizvodikisela i slatka pavlaka, sirevi, nepasterizovano mleko.

Limun, grejpfru i drugo manje slatko voće. Najbolje je šumsko, maline, borovnice, jagode, kupine, ribizle, jer sadrže manje količine šećera.

Orašasti plodovi – orasi, bademi, lešnici, suncokretove, lanene i susamove semenke. Mlevene orašaste plodove i semenke možete da koristite umesto brašna za različita peciva i hleb.

Kokosovo brašno, nezaslađeni kakao prah.

Kafa, čajevitopla ili hladna limunada, sa kojima od zaslađivača možete da koristite steviju.

Komentari
Нема коментара

Nazad na Katalog