9 vrsta soli: koja je najbolja?

so

Ako ste mislili da je so – so, i da je svejedno koju koristite, prevarili ste se. Postoje obična kuhinjska so, morska, crna, keltska, crvena, himalajska… i nisu sve podjednako kvalitetne, hranljive i zdrave.

Kuhinjska. Ona koju možemo kupiti u svim prodavnicama i najčešće je koristimo, dobija se zagrevanjem na 650oC koje uništava većinu korisnih sastojaka. Ona je takođe izbeljena i iz nje su odstranjeni svi mikroelementi osim natrijuma i hlora. Često sadrži aditive koji sprečavaju da se ovlaži. Po našem zakonu, obavezno je jodirana, što je dobro, s obzirom na nedostatak joda u tlu u nekim oblastima naše zemlje. Od svih vrsta soli koje su dostupne na tržištu, najmanje je kvalitetna i zdrava.
Morska. Dobija se iz mora tako što se morska voda ispari, a ostane njen mineralni sadržaj. Manje je rafinisana od kuhinjske soli i sadrži nešto malo prirodnog joda, iako ne toliko koliko jodirana kuhinjska so. Može se smatrati nešto zdravijom u odnosu na kuhinjske soli.
Himalajska roze. Ona potiče sa dna drevnog okeana, sačuvanog u himalajskim planinama. Ima roze boju zato što je bogata gvožđem. Sadrži čak 84 mikroelementa koji su potrebni našem organizmu. Himalajska so povoljno deluje na ćelijsku pH vrednost (kiselost), doprinosi ravnoteži šećera u krvi, smanjuje grčeve u mišićima. Mnogi stručnjaci je preporučuju kao najzdraviju so koja se može naći na tržištu. Zahvaljujući svojoj popularnost, lakše ju je naći u prodaji i jeftinija je nego neke druge egzotične vrste soli.
Siva. Zove se još i keltska so, a njena siva boja potiče od gline iz koje se izdvaja. Sakuplja se ručnim procesom u Engleskoj i Francuskoj, na mestima gde prirodna glina i pesak stvaraju vlažne kristale bogate mineralima. Po pravilu, ova so zadržava vlagu. Pomaže da se povrati ravnoteža elektrolita u organizmu, ima alkalizujuća svojstva i smanjuje grčeve u mišićima, poput himalajske soli. Međutim, pošto je njena proizvodnja prilično komplikovana, ova so je dosta skuplja.
Cvet soli. Ili, na francuskom, „fleur de sel“, sakuplja se u Francuskoj ručnim metodom duž obale, obično u istim basenima gde i keltska so. Međutim, na 40 kilograma sive soli, dobije se obično samo oko 1,5 kilograma cveta soli, pa nije čudo što je poprilično skupa. Iako je u kulinarstvu na visokoj ceni, u nutritivnom pogledu, to je samo morska so bogatija mineralima sa delikatnim ukusom i teksturom.
Crna. Poreklom je sa Havaja, dobija se od crne lave i nerafinisana je. Crnu boju ima zahvaljujući tome što sadrži aktivni ugalj, koji je odličan za varenje i uklanjanje otpadnih materija iz organizma. Postoji još jedna crna so, kala namak poreklom iz Indije, samo što ona dobija roze boju kad se samelje. Ova so sadrži dosta sumpora, pa se zato smatra da je dobra za varenje. Obe vrste crne soli su visoko cenjene.
Crvena. I ova potiče sa Havaja, a crvenu boju dobija od vulkanske gline koja se na havajskom zove „alaea“. Dobija se tako što voda ispari iz plimskih basena. Smatra se da sadrži najveću koncentraciju mikroelemenata, a posebno je bogata gvožđem, tako da je preporučljiva za one koji imaju manjak ovog minerala.
Persijska plava. Ova jedinstvena so se dobija iz drevnog slanog jezera u Iranu, bogata je mineralima i blago je slatkastog ukusa! Njena plava boja ne potiče od minerala, već jje posledica prirodnog sabijanja molekularne strukture koje je trajalo milenijumima – sličan efekat može da se vidi i na plavom glečerskom ledu. Izuzetno je lepa za oko, ali poprilično skupa.
Dimljena. To je samo morska so dimljena na niskim temperaturama iznad ćumura, što kristalima soli daje blagi dimljeni ukus i sivu ili smeđu boju. Po aromi se odlično uklapa u određena jela, ali se po nutritivnim osobinama uopšte ne razlikuje od morske soli.

 

so
Komentari
Нема коментара

Nazad na Katalog