Veganstvo – nekoliko saveta za snalaženje

Daćemo vam nekoliko saveta za koje verujemo da će vam pomoći u snalaženju u svetu veganstva

veganstvo

Veganstvo: Stvari koje ste želeli da znate – ali niste imali koga da pitate

Pre skoro pet godina, uz pomoć nekoliko veganskih knjiga, malo informacija sa interneta i malo znanja (ali sa velikom odlučnošću da uspem), preko noći sam odlučila da postanem vegan. To je stvarno predstavljalo izbor koji će mi promeniti život i najbolju odluku koju sam ikada donela, ali nije prošlo bez ikakvih poteškoća.

Svako iskustvo je drugačije, ali sam mislila da ću na mom putu naučiti dosta o veganstvu u nadi da će to za mene biti od velike koristi.

Ali ne poznajem ni jednog drugog vegana…

Ovo je bio slučaj prvih nekoliko godina. Zapravo, nisam poznavala nikoga ko je uopšte znao šta je veganstvo, uključujući i mog urednika na prethodnom poslu (sada je već bezbedno da kažem da sada zna bar šta je veganstvo…) Upoznavanje prvog vegana desilo se kada radila istraživanje za članak i bila sam veoma uzbuđena. Sada postaje sve lakše i lakše sagledati ovakav životni stil a internet je postao najbolji alat za to, bilo putem društvenih sastanaka ili raznih kampanja, festivala ili društvenih mreža.

Način ishrane nije bio najteži deo

Zapravo, aspekat kupovine hrane uopšte nije bio težak. Možete ušetati u bilo koji veliki supermarket i izabrati iz brojne ponude biljnih mleka ili naručiti picu sa sirom od soje ili pirinča u gotovo svakoj piceriji. Da citiram Džoa Tajlera: „Najteži deo veganstva je naći se licem u lice sa tamnijom stranom čovečanstva i pokušati ostati pun nade.“
Najbolji savet koji ovde mogu da dam je da treba upamtiti da i sami u nekom trenutku niste bili vegan a to će vam pomoći da razumete ponašanje vaših najbližih i najdražih. Uvek je moguće biti informativan i koristan ali ne i previše naporan – i to često predstavlja efikasan alat u podsticanju promena kod drugih.
Ponekad ćete morati da prihvatite da je teško biti vegan u neveganskom svetu – biće vam teško izložiti se užasima i mnogim načinima na koje društvo zloupotrebljava i eksploatiše životinje. Važno je da pokušate da održite svoje sopstveno emocionalno zdravlje, dok radite sve što možete kako biste pomogli životinjama (u vidu neke vrste aktivizma ili jednostavno kroz sopstveni veganski način života).

Oko mene sve sami pametnjakovići

Ono sa čim ćete teško izlaziti na kraj:
a) odjednom će svi oko vas naprasno postati cenjeni nutricionisti sa diplomom; b) kada postanete vegan, svi oko vas će naprasno početi da brinu za vaše zdravlje.
Niti oni zaista brinu, niti imaju bilo kakvu predstavu o vašem unosu makro i mikro elemenata i uticaju istih na vas. Realnost je da su oni samo upečatljivo neoriginalni i najverovatnije moroni. Ako imate bilo kakvog razloga da sumnjate u svoje zdravlje i sopstveni način ishrane, to je nešto o čemu bi trebalo da razgovarate sa profesionalcem a ne sa nekom random osobom.
Pored toga, možda ćete morati da se borite protiv „zabrinutosti“ da ćete biti slabi i nezdravi. Bilo kako bilo – jedina osoba koja ja poznajem a da je učestvovala u više maratona je vegan, mnogo vrhunskih sportista su vegani a i ja se spremam za svoj prvi polumaraton – sa kompletno veganskom ishranom.

Ljudi mrze ‘uradi nešto dobro’

Mnogi vegani veruju u teoriju da ih mesožderi mrze jer se sami osećaju krivima za sopstveni mesožderski izbor. Postoji i dokaz da je tako nešto tačno. Studija na kojoj su 2010.  godine radili psiholozi na Američkom državnom univerzitetu Vašington pokazuje da altruistička dela dovode do otuđenja drugih ljudi. Volonteri su bili podeljeni u grupe i dat im je zadatak deljenja vaučera za topli obrok.  Volonterima je rečeno da namerno razmenjuju ili gomilaju vaučere ili da se odreknu sopstvenih vaučera u aktu altruizma i podele ih onima, kojima su zaista potrebni. Takođe im je rečeno da će poboljšati izglede grupe da dobiju novčanu nagradu koja će biti podeljena između njih ako se odreknu vaučera. Nakon eksperimenta, volonteri su anketirani. Rezultati su bili takvi da niko iz grupe nije podržao sebične pojedince, ali ni one koji su hteli da budu altruistični. Najčešći komentar je bio: „Čine da se ja osećam loše.“ Stoga, možda će vaše veganstvo učiniti da se drugi osećaju krivi (ali nemojte da vas to iznervira, to ne pomaže životinjama).

 

Susrešćete se sa nekim apsurdnim predrasudama o veganima

Najčešće predrasude:
Ne, Hitler nije bio vegetarijanac. Istražujte – njegov lični biograf je tvrdio da je redovno jeo meso.
Da, brinem za ljude koliko i za životinje – veganstvo je bolje za čovečanstvo iz mnogo razloga, a jedan od njih je očuvanje životne sredine.
Ne, krave neće spontano izumreti ako postanemo vegani. Zato što nećemo svi postati vegani preko noći.
Ne, ne jedete samo meso iz „humanih“ izvora. To ne postoji. Nemoguće je znati celu priče o tome gde je životinja odgajana i kako je zaklana (osim ako to niste uradili sami…).
Ne, biljke ne osećaju bol. Odgovaranje na stimulacije nije isto što imati centralni nervni sistem.
Ne, nije normalno da piješ kravlje mleko. Samo kratko razmislite o tome i ne dozvolite da vam društvo ispira mozak činjenicom da je nešto tako bizarno ustvari normalno…

 

Prevod – PickTaste.com tim

veganstvo
Komentari
Нема коментара

Nazad na Katalog